RSS Feed

Monthly Archives: јун 2012

„Jedan od onih života-Svitac na Albertovom ćošku“

Odlomak iz „Jedan od onih života-Svitac na Albertovom ćošku“ by Đorđe Balašević

 

 

Jednom sam imao devojku u Karađorđevoj, bila je malo stanja od mene, ali tad nije bilo teško

biti stariji od mene…

U to vreme devojke su se obično imale leti, a tu negde su i bagremi cvetali, tako da se onaj

tinjavi svitac ulične svetiljke tek na vetriću nazirao kroz guste krošnje na uglu Karađorđeve i

Kisačke…

I dobro da je bilo tako…

Da je taj ćošak bio osvetljen kao sad, pitanje je da li bih do dana današnjeg naučio da se

ljubim?

Čekao bih je, uglavnom, na tom mestu, i samo dotle bih je dopratio, dalje nije zgodno,

govorila je. Ni zbog komšiluka, ni zbog opakih mangupa iz Dositejeve, a posebno zbog onog njenog

neprirodno starijeg brata Milana, koji je definitivno izgledao kao čovek…

Nosila je bele haljine, na tufne pretežno, i bilo bi veoma muški da sad izjavim da se više ne

sećam ni kako se zvala, ali to bi bila notorna laž…

Čak i najveći dildoši zauvek pamte ime svoje učiteljice, i ime One Sa kojom Su Se Poljubili

Prvi Put…

Vraćajući se od Majstora, ponovo sam zastao na Tom Uglu…Usput sam naišao na još par

dokaza svoje revolucionarne hipoteze o smanjivanju sveta? Kisačka je, doduše, odavno napustila svoje

staro korito, godinama nema čuvene Ledine, nema Krsta i parkića u perspektivi, ali sad mi se čini i da

se se pomalo suzila, mada to verovatno podleže teoriji relativiteta?

Da…

Uvek sam zamišljao kako je osnove te svoje nebuloze Albert postavio upravo pod fenjerom na

ćošku tadašnje Farkaš-utca, čekajući da gospođa tašta zgotovi šufnudle ili „grenadir marš“ za večernji

obed? Nekad, iščekujući Belu Tufnastu Haljinu, bio sam gotovo siguran da će jednom iz senovite

Karađorđeve pre nje rasejano išetati Šašavi Profesor, promrmljati mi abend u prolazu, pa malo dalje

naglo zastati, počešati nos kažiprstom, i komadom krede našarati neke razlivene jednačine po zidu…

Dve kuće dalje, naime, živela je Mileva Marić, tajnooka trgovčeva kći, kojom je Ajnštajn bio

oženjen, i s kojom je u par navrata boravio u Kisačkoj 20. Čuvši za priču o njima, pretražio sam puno

knjiga tragajući za slikom rospije kakve već matematičarke mogu biti, ali na kraju me je, sa izbledele

stranice enciklopedije, jedan setni portret u čipkastoj bluzi ukorio svojom lepotom…

Bila je lepa na onaj tihi, vanvremenski način… Njen nesretni život bio je pesma u dolini

gluvih…

U Kisačkoj i okolnim uličicama neke žene i danas žive na kratkom lancu, kontinenti im se

prostiru od bašte do kapije, od rerne do užeta za veš, a Ona je još rođendan dvadesetog veka proslavila

u Cirihu, radeći domaće zadatke svom razmaženom Albertu, i učeći nadobudne mlade Švicere

formulama kojima niko od njihovih sunarodnika nije umeo da ih nauči…

Odjahala je predaleko ispred svog plemena, kao mladi neustrašivi izvidnik, horizont

Budućnosti je mamio svojim magnetnim plavetnilom, a viseći mostovi kojih je puno na tom putu,

nepovratno su se obrušavali za njom…

I kažnjena je zbog svoje lude hrabrosti. Kažnjena time da se Horizont večito širi, a ona večito

luta po stepama Usamljenosti…

U njenoj kući odavno žive neki drugi ljudi, u njenom plemenu je Račun i dalje najviša

matematika…

Neprilagodivi su bili prezauzeti nazivanjem ulica po svojim herojima, rekama i planinama, i

pazeći da ne uvrede osmo koleno Obrenovića i Karađorđevića, Ajnštajna nisu ni uzeli u obzir, a jedan

slepi krak betonske periferije, koji se kao žila upliće u pasuljišta i polja kupusa oko Veternika

velikodušno su nazvali po Milevi Marić…

A Kisač je, uzgred, jedno prozaično selo iza Rumenke, i Kisačka ulica uopšte ne vodi do

tamo…

A i da vodi, mož’ misliti…

Velika stvar…

Kome je to danas važno?

 

 

Image

Akcija „Za čistije Resničko jezero“

Povodom dana planete Zemlje, koji se obeležava svakog 22.aprila (simbolično nakon nedelju dana) u nedelju 29. aprila se odigrala akcija „Za čistije Resničko jezero“. Koordinatorke ove akcije Jevtić, Elvira Đukić i Lada Dragović iz Resnika su se spontano organizovale i putem društvenih mreža krenule da promovišu akciju čišćenja jezera. JKP „Gradsko zelenilo“ obezbedilo je svu opremu neophodnu za čišćenje otpada kao i ljude koji su pomogli mladim aktivistima iz ovog naselja. Akciji  se pridružilo 30-ak mladih ljudi, prijatelja i ljubitelja prirode i koordinatori „Očistimo Srbiju“. Zajedničkim snagama prikupilo se oko 100 kesa otpada i pokosila se zarasla trava.

Image       Image

Image      Image

Image     Image

Image

Koordinatorke akcije:

Image

 

Mediji:

http://www.pressonline.rs/sr/Green/Reciklaza/story/217661/O%C4%8Di%C5%A1%C4%87eno%20Resni%C4%8Dko%20jezero.html

http://www.ocistimosrbiju.rs/srl/Ciscenje-Resnickog-jezera-1086-c74-content.htm

http://www.ekologija.rs/akcija-ciscenja-resnickog-jezera

Resničko jezero

Istorijat jezera

 Resničko jezero nalazi se na 17 km od centra Beograda, a izgrađeno je krajem 80-ih godina. Jezero je dugačko 700 m i široko 120 m, a s obzirom na svoj položaj ima dobar potencijal da postane izletište za Beograđane. S jedne strane nalazi se listopadna šuma, sa druge livada, a pruža se pogled i na Avalu.

Jezero u Resniku i livada oko njega su postali divlja deponija malograđana. Na putu do jezeran sam srela par fazana, mnoštvo puževa, patke su se negde sakrile. Na deponiji ima pločica da sazidam još 3 kupatila, plutajuću stolicu, PET fllaše. S obzirom da u okolini jezera nema kontejnera za odlaganje otpada ono se prevorilo u središte divlje deponije.  … 25.04.2012.

Na putu do jezera:

ImageImageImage

Na obali jezera:

ImageImage

Image

Espresso

Da bi razumeli espresso potrebno je da cenimo i volimo kafu. On se pravi kombinacijom najkvalitetnijih Arabika i Robusta koje se prže na tamnijoj boji kako bi došlo što većeg formiranja aromatičnih i bojenih materija. Espresso u odnosu na druge kafe ima bolju aromu, bolji ukus i veću punoću. Neki ljudi ne vole espresso – kažu da im je suviše jak, taman i previše gorak. Mada isti ti ljudi koji ne vole espresso uživaju u napitcima koji se prave od njega (Cappuccino, Cafe Latte, Macchiato).

Ljudi koji su ljubitelji espressa žele da im bude lepo serviran u porcelanskoj šoljici od najviše 60ml. Dobar espresso ima penu od 2 – 4 mm, ima boju oraha i tamno braon je boje. Pena mora da bude postojna najmanje 2 minuta. Ukus je izbalansiran blago kiseo i ostaje u ustima dugo pošto se kafa proguta. Espresso se obično ispija u roku od 20 sekundi od trenutka pripreme. Jako je bitno da šoljica iz koje se servira bude topla, jer hladna šoljica naglo hladi espresso i umanjuje njegov kvalitet.  Espresso se sastoji od:

Krem (pena) koja pomaže da se zadrži ukus i aroma kafe

Susprenzije koja doprinosi punoći napitka i ublažava gorak ukus

Rastvor pretstavljaju sastojci kafe koji se rastvaraju u vodi.

Za svako serviranje treba da se koristi 7g espresso kafe i od ove doze se mogu napraviti tri vrste espressa:

Ristretto je doza espressa sa samo 20ml vode. Da bi se pripremio kafa se u kašiki sabija da bi se postiglo vreme ekstrakcije od 25 sekundi.

Normalan je espresso koji sadrži 30ml vode. Ekstrahuje se 25 sekundi, a pritisak sabijanja je manji.

Dugačak je espresso doza sa 40 – 45ml vode.

Doppio (dupli) kod ove vrste espressa se koristi kašika sa dubljom korpom pri čemu je doza kafe 14g, vode 60ml i ekstrahuje se 25 sekundi.

Espresso se pravi pomoću aparata kojima se vrela voda pod jakim pritiskom propušta kroz krupnije mlevenu kafu.Ekstrakcija (mešanje vode i kafe pri mašinskom pritisku) je jako bitna kod espresso kafe. Na početku ekstrakcije kafa je izuzetno kisela, kasnije tokom ekstrakcije dolazi do povećanja gorčine. Savršena ekstrakcija prestavlja balans između kiselosti i gorčine što se postiže nakon 20 – 25 sekundi ekstrakcije.  Mlaz koji izlazi iz aparata treba da bude tanak tzv. mišiji repić, ukoliko je mlaz prevelik to je dokaz da nije dobro napravljena pogača  (nije dovolno sabijena kafa u kašiki).

O meni

Nakon osnovne škole nije kao svi vukovci krenula u gimnaziju već se odlučila za stručnu školu. Među dvadeset najboljih maturanata 2005. godine je završila srednju medicinsku školu “Beograd”. Te iste godine (2005) upisala je Poljoprivredi fakultet, smer prehrambena tehnolgija biljnih proizvoda (ne da bi sadila papirku kao što misli 90% populacije nego da bi bila dipl. Ing. Prehrambene tehnologije).

Još kao mala je pokazala skolnost ka društvenom organizovanju, a danas se bavi čovekom, tehnologijom i ekologija.

Istorijat kafe

Postojbina kafe je jugozapadna etiopijska provincija Kafa, po kojoj se smatra da je dobila ime. Legenda kaže: Hiljade godina ranije pastir je zapazio da njegove koze sa nepoznatog grmlja brste bledo crvene bobice nalik na trešnje i postaju živahne i uznemirene. Zabrinut za svoje koze požalio se starešini obližnjeg manastira. Starešina je probao bobice s tim što ih je prethodno ispržio, isitnio i sipao u vrelu vodu. Nakon toga je lakše podnosio noćne molitve. Vest o ovom napitku se proširila širom Arabije.

Da li je oblast u Etiopiji dobila ime po kafi ili je obrnuto ne zna se, međutim poznato je da Kahva na arapskom znači snaga, osveženje, bodrost.

O širenju kafe iz postojbine Etiopije govore zapisi kad su Etiopljani vladali Jemenom (XIII I XIV veku). Dalje se širi po arapskom svetu (Irak, Sirija, Egipat, Iran, Turska).

Arapi su tek u XV veku su počeli da je prže i prave napitke od kafe, a pre toga su je koristili kao lek. A u XVI veku se razradio princip prženja mrvljenja i dodavanja vreloj vodi. Prvo se kafa ispijala na sedeljkama ispred dućana, a kasnije se kafa ispijala u zatvorenim prostorijama (kafane). Prva kafana je otvorena u Meki gde su ljudi uz muziku ispijali kafu. Pošto je vino bilo zabranjeno u muslimanskom svetu kafa je zauzela centralno mesto u arapskom. Jedan od razloga za razvod braka u to doba je bio uvažavan ako muž odbije da snadbe ženu kafom.

Kafa se dalje švercuje u Indiju (pošto su Arapi zabranili izvoz ove dragocene biljke), a zatim portugalski i holandski moreplovci je prenose na Javu i Cejlon.

U skorije vreme gajenje kafe se sve više vezuje za Juznu Ameriku, a pre svega za Brazil čija je luka Santos postala “prestolnica kafe”. Put kafe do Brazila nije bio tako lak, jer su Holanđani držali monopol nad kafom. Zbog ove zabrane kafa je tek 1797. godine stigla u Brazil i pored zabrane. Danas oko 35 % svetskog izvoza otpada na Brazil, drugi najveći proizvođač i izvoznik je Kolumbija, na trećem mestu je Indonezija. Najveći uvoznici su SAD i Evropa.

Prva kafana na tlu Evrope je otvorena 1580. godine u Beogradu, a tek posle oko 100 godina u Londonu, Parizu i Beču.

ImageImageImage

 

UNIVERZITET U BEOGRADU
POLJOPRIVREDNI FAKULTET
SEMINARSKI RAD TRADICINALNA KAFA (Turska kafa)
 Student: Jelena Jevtić

Reciklaža

 

Recikliranje predstavlja izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje. Uključuje sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih proizvoda iz iskorištenih stvari ili materijala.Veoma je važno najpre odvojiti otpad prema vrsti. Problem izdvajanja materijala iz otpada zahteva dupli utrosak radne snage, a samim tim i duple ekonomske izdatke. A kad sam materijal postane smeće ono se kao takvo ne može vise reciklirati i odlazi na deponije.

Reciklaža presavlja na jedan način izgrađenu svest svakog pojedinca i kao takva jedino može uspešno funkcionisati. Iz tog razloga bitno je stalno edukovati stanovništvo. Ona se može upražnjavati u svakodnevnom životu, nezavisno od toga da li postoje centri za reciklažu.

Prema relevantnim informacijama, samo u Beogradu i okolini godišnje nastaje 130.000 tona sekundarnih sirovina koje se deponuju zajedno sa ostalim čvrstim otpadom.U Srbiji se reciklira samo 9,6 odsto otpada, u Evropskoj uniji 40 odsto a u Japanu čak 90 odsto. Industrija reciklaže u svetu zapošljava 1,5 miliona ljudi, dok procene pokazuju da Srbija godišnje na deponije baci oko 50 miliona evra u vidu sekundarnog otpada koji se može reciklirati.

Progresivnim razvojem industrije, urbanizacijom društva došlo je do neminovnog, do iscrpljivanja prirpdnih resursa i narušavanja ekološke ravnoteže.Prisutna su žagađenja u obliku izduvnih gasova, otpadnih voda i čvrstog urbanog otpadaod kojeg 30% čini ambalaža.

Sama reciklaža je značajna u ekološkom i ekonomskom pogledu.

U ekološkom smislu ambalaža koja se pravi od reciliranog materijala iziskuje manji utrošak energije i manje zagađenje životne sredine.Naručito je bitan tj. Ekološki opravdan recilirani papir koji se dobija iz celuloze drveta jer, samom reciklažom čuvaju se šume koje regenerišu vazduh i apsorbuju štetne zagađivače iz vazduha, smanjuju se količine hemikalija koje se koriste u fabrikama za proizvodnju hartije, otpadnih gasova i otpadnih voda.

Kada se govori o reciklaži kao ekonomskom pogledu, nije bitna finansijska dobit , već je primarna stvar opšte društvena korist.

 PITCH-IN ovaj simbol je prihvaćen 1976. godine od strane Clena World Internacional ima ulogu da naznači potrošaču potrebu za održavanje čistoće odnosno očuvanja životne sredine.Image

Zelena Tačka utsanovljen 1991. od strane Duales System Deutschland neprofitne organizacije, 1994. ovaj simbol su prihvatile sve zemlje članice EU.Image

Šta se reciklira?

 

Papir

Papir može da se reciklira najmanje 7  do 12 puta. Pri čemu se reciklirani papir koristi za proizvodnju kartona i novinske hartije. Za proizvodnju papira i kartona iz recikliranog materijala potrebno je 70% manje energije nego kad se proizvodi iz osnovne sirovine i  koristimo 15% manje vode. Štedimo 4.200 kW (kilovata) električne energije i 32.000 litara vode. 1t recikliranog papira uštedi 3,7 kubika drveta tj. 17 stabala drveta.

Plastika

Plastika se dobija iz nafte. Još uvek nije pronađena ni jedna organska materija iz koje se može proizvoditi, što prestavlja problem, pošto nafta prestavlja neobnovljivi izvor energije i cena joj raste. Vreme razgradnje otpadne plasitke je veoma dugo, od 100 od 1000 godina, zato je potrebno da se plastika odvojeno sakuplja od ostalog ambalažnog otpada, jer ona može veoma uspešno da se reciklira. Zbog različitog sastava (PE, PS, PP, PVC, PET) imaju različite oznake. Najviše se reciklira PET (polietilen teraftalat). Plastičnim kesama je potrebno 300 godina da se razlože. Reciklažom 5 PET flaša može se dobiti jedan fudbalski dres.

Staklo

Sakupljeni stakleni otpad se iz kontejnera odnosi u fabrike za proizvodnju stakla, gde se sortira po boji, zatim pere sa se uklone nečistoće. Tako sortirano i oprano staklo se dalje usitnjava (stakleni krš), i meša sa novim sirovinama (kvarcni pesak ,magnezit ,natrijum sulfat ,voda, kreč) i tokom proizvodnog procesa zagreva na 1400-1500 stepeni. Staklo može da se reciklira 100% i da se neograničeno puta iznova koristi. Reciklažom jedne flaše, uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W može da svetli četiri puna sata.

Metal

Aluminijum, čelik, bakar i drugi metali su posebno vredne vrste otpada jer spadaju u neobnovljive prirodne resurse. Većinu metala je moguće preraditi. 64% ukupno proizvedenog čelika se reciklira .Na primer konzerve su većinom od aluminijuma, trećina sirovine aluminijuma dobija se od recikliranog aluminijuma. Proizvodnjom novog od starog aluminijuma uštedi se i do 95% energije. Reciklažom limenki mogu nastati metalni delovi mašine za veš, ili delovi za automobile, dok se proizvedeni reciklirani čelik koristi za izradu autokaroserija, čeličnih nosača ili delova motora. Od 500 recikliranih limenki može da se napravi jedan bicikl. Limenkama je potrebno 100 do 500 godina da se razlože.

 Image

MASTER U BEČU

,,Ko ne zna cilj, neće pronaći ni put.''

AyDi'nin şeker Ojeleri

AyDi's sweet Nails

Sceko

WordPress korak po korak

Sonja

~ nail polishes ~

hemija online

zanimljiva hemija

Hemičarenje

Ko kaže da je hemija dosadna?

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

Aktivizam

konkretnom akcijom do konkretne promene

sredinom

A topnotch WordPress.com site

TAMARA PAP

IN MEMORIAM

Saša Mihajlović, dipl.ing.mas.-M.Sc.M.E.

Poslovno savetovanje - Business Consulting

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

agroekonomija

Just another WordPress.com site

Nedodjija

blog o alternativama...

Mawajowe

Everyday happening...

S. Verbić: jedan lični bRlog

pošto me niko ne sluša, ja ponekad pišem...