RSS Feed

Reciklaža

 

Recikliranje predstavlja izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje. Uključuje sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih proizvoda iz iskorištenih stvari ili materijala.Veoma je važno najpre odvojiti otpad prema vrsti. Problem izdvajanja materijala iz otpada zahteva dupli utrosak radne snage, a samim tim i duple ekonomske izdatke. A kad sam materijal postane smeće ono se kao takvo ne može vise reciklirati i odlazi na deponije.

Reciklaža presavlja na jedan način izgrađenu svest svakog pojedinca i kao takva jedino može uspešno funkcionisati. Iz tog razloga bitno je stalno edukovati stanovništvo. Ona se može upražnjavati u svakodnevnom životu, nezavisno od toga da li postoje centri za reciklažu.

Prema relevantnim informacijama, samo u Beogradu i okolini godišnje nastaje 130.000 tona sekundarnih sirovina koje se deponuju zajedno sa ostalim čvrstim otpadom.U Srbiji se reciklira samo 9,6 odsto otpada, u Evropskoj uniji 40 odsto a u Japanu čak 90 odsto. Industrija reciklaže u svetu zapošljava 1,5 miliona ljudi, dok procene pokazuju da Srbija godišnje na deponije baci oko 50 miliona evra u vidu sekundarnog otpada koji se može reciklirati.

Progresivnim razvojem industrije, urbanizacijom društva došlo je do neminovnog, do iscrpljivanja prirpdnih resursa i narušavanja ekološke ravnoteže.Prisutna su žagađenja u obliku izduvnih gasova, otpadnih voda i čvrstog urbanog otpadaod kojeg 30% čini ambalaža.

Sama reciklaža je značajna u ekološkom i ekonomskom pogledu.

U ekološkom smislu ambalaža koja se pravi od reciliranog materijala iziskuje manji utrošak energije i manje zagađenje životne sredine.Naručito je bitan tj. Ekološki opravdan recilirani papir koji se dobija iz celuloze drveta jer, samom reciklažom čuvaju se šume koje regenerišu vazduh i apsorbuju štetne zagađivače iz vazduha, smanjuju se količine hemikalija koje se koriste u fabrikama za proizvodnju hartije, otpadnih gasova i otpadnih voda.

Kada se govori o reciklaži kao ekonomskom pogledu, nije bitna finansijska dobit , već je primarna stvar opšte društvena korist.

 PITCH-IN ovaj simbol je prihvaćen 1976. godine od strane Clena World Internacional ima ulogu da naznači potrošaču potrebu za održavanje čistoće odnosno očuvanja životne sredine.Image

Zelena Tačka utsanovljen 1991. od strane Duales System Deutschland neprofitne organizacije, 1994. ovaj simbol su prihvatile sve zemlje članice EU.Image

Šta se reciklira?

 

Papir

Papir može da se reciklira najmanje 7  do 12 puta. Pri čemu se reciklirani papir koristi za proizvodnju kartona i novinske hartije. Za proizvodnju papira i kartona iz recikliranog materijala potrebno je 70% manje energije nego kad se proizvodi iz osnovne sirovine i  koristimo 15% manje vode. Štedimo 4.200 kW (kilovata) električne energije i 32.000 litara vode. 1t recikliranog papira uštedi 3,7 kubika drveta tj. 17 stabala drveta.

Plastika

Plastika se dobija iz nafte. Još uvek nije pronađena ni jedna organska materija iz koje se može proizvoditi, što prestavlja problem, pošto nafta prestavlja neobnovljivi izvor energije i cena joj raste. Vreme razgradnje otpadne plasitke je veoma dugo, od 100 od 1000 godina, zato je potrebno da se plastika odvojeno sakuplja od ostalog ambalažnog otpada, jer ona može veoma uspešno da se reciklira. Zbog različitog sastava (PE, PS, PP, PVC, PET) imaju različite oznake. Najviše se reciklira PET (polietilen teraftalat). Plastičnim kesama je potrebno 300 godina da se razlože. Reciklažom 5 PET flaša može se dobiti jedan fudbalski dres.

Staklo

Sakupljeni stakleni otpad se iz kontejnera odnosi u fabrike za proizvodnju stakla, gde se sortira po boji, zatim pere sa se uklone nečistoće. Tako sortirano i oprano staklo se dalje usitnjava (stakleni krš), i meša sa novim sirovinama (kvarcni pesak ,magnezit ,natrijum sulfat ,voda, kreč) i tokom proizvodnog procesa zagreva na 1400-1500 stepeni. Staklo može da se reciklira 100% i da se neograničeno puta iznova koristi. Reciklažom jedne flaše, uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W može da svetli četiri puna sata.

Metal

Aluminijum, čelik, bakar i drugi metali su posebno vredne vrste otpada jer spadaju u neobnovljive prirodne resurse. Većinu metala je moguće preraditi. 64% ukupno proizvedenog čelika se reciklira .Na primer konzerve su većinom od aluminijuma, trećina sirovine aluminijuma dobija se od recikliranog aluminijuma. Proizvodnjom novog od starog aluminijuma uštedi se i do 95% energije. Reciklažom limenki mogu nastati metalni delovi mašine za veš, ili delovi za automobile, dok se proizvedeni reciklirani čelik koristi za izradu autokaroserija, čeličnih nosača ili delova motora. Od 500 recikliranih limenki može da se napravi jedan bicikl. Limenkama je potrebno 100 do 500 godina da se razlože.

 Image

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

MASTER U BEČU

,,Ko ne zna cilj, neće pronaći ni put.''

AyDi'nin şeker Ojeleri

AyDi's sweet Nails

Sceko

WordPress korak po korak

Sonja

~ nail polishes ~

hemija online

zanimljiva hemija

Hemičarenje

Ko kaže da je hemija dosadna?

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

Aktivizam

konkretnom akcijom do konkretne promene

sredinom

A topnotch WordPress.com site

TAMARA PAP

IN MEMORIAM

Saša Mihajlović, dipl.ing.mas.-M.Sc.M.E.

Poslovno savetovanje - Business Consulting

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

agroekonomija

Just another WordPress.com site

Nedodjija

blog o alternativama...

Mawajowe

Everyday happening...

S. Verbić: jedan lični bRlog

pošto me niko ne sluša, ja ponekad pišem...

%d bloggers like this: