RSS Feed

Istorijat piva

Ispunjavam obećanje dato u junu da ću kad položim tehnologiju piva pisati blog o pivu. Nadam se da ćete saznati korisne i zanimljive informacije o pivu u ovom blogu.🙂

Image

Pivo nije najstarije alkoholno piće, nema glamur koji prati neke druge proizvode, ali ima nešto specifično i kao takvo je jedno od najrasprostranjenijih i najomiljenijih pića. Pod pojmom „piva“ danas se podrazumeva veliki broj različitih proizvoda koji se međusobno razlikuju po boji, ukusu i sadržaju alkohola.

Pivo je danas najzastupljenije alkoholno piće čija je godišnja potrošnja u najvećem broju zemalja sveta meri desetinama litara po glavi stanovnika, a u zemljama gde se tradicionalno proizvodi potrošnja iznosi i po 100 do 200 litara po glavi stanovnika. Ono povoljno deluje u umerenim količinama, a pod  tim se najčešće misli na količinu koja ne prelazi 1 litar.

Prvi pisani tragovi o spravljanju piva datiraju iz perioda 4000 godina p.n.e. i civilizacije Sumera. Sumeri su narod koji je nastanjivao područje južne Mesopotamije, između reka Tigar i Eufrat. Njihova civilizacije je za sobom ostavila prvo pismo na glinenim tablama pisano 2500 godina p.n.e. o pivu kao „božanskom piću“. U najpoznatijem epu drevnog sveta, upravo pivu je pripisana presudna uloga u nastanku čoveka. Enkiduu primitivnom, divljem čoveku bilo je dovoljno da popije 7 čaša piva, pa da mu srce uztrepti i preobrazi ga u civilizovano biće.

Sumerska civilizacija se ugasila u drugom milenijumu p.n.e., a Vavilon koji ju je nasledio nastavio je tradiciju spravljanja piva. Kralj Vavilona Hamurabi poznat kao tvorac prvog pisanog zakona (Codex Hammurabi), regulisao između ostalog i  uslove proizvodnje i prometa piva. U to vreme pivo se nije prodavalo već se delilo zavisno od statusa (seljaci 2 litre, sluge 3, a činovnici i sveštenici su dobijali po 5 litara piva na dan), a oni koji su prodavali pivo za srebro su kažnjavani smrtnom kaznom. Ovaj zakon je trajao oko 1000 godina.

Egipat je bio isto poznat po proizvodnji piva.  Ostavljali su ga u grobnice kako bi pratio faraona na njegovom putu u zagroban život. Proizvodnja piva je toliko bila razvijena da se pored prodaje ono izvozilo.  Majstori koji su spravljali pivo bili su toliko poštovani u egipatskom društvu da su dobili i poseban hijeroglifski znak. Tajna egipatskog piva je bila u specifičnim začinima koje su dodavali radi poboljšanja ukusa. Svoje pivo Egipćani su aromatizovali urmama, medom, ansom… Da li je u tom periodu Egipat više poznat po pivu ili po vinu teško je reći. Zabunu je napravio Herodot govoreći o „izvanrednom jakom egipatskom ječmenom vinu“. Da li je mislio na vino ili na jako pivo koje po sadržaju alkohola podseća na vino, iz sačuvanih crteža se teško može saznati.

Image

Grci i Rimljani osvojivši Egipat preuzeli su i tradiciju spravljanja piva. Grci su ga nazvali britos, a Rimljani cerevisia. Plinius je spominjao pivo i govorio o njegovoj rasprostranjenosti Mediteranom mnogo pre nego što je ova oblast postala poznata po vinu. Grci i Rimljani su ubrzo postali naklonjeniji vinu i ono je postalo „piće bogova“ koje je dobilo svog zaštitnika Dionisa, a pivo su neki nazivali „groznim varvarskim pićem“. Međutim, Julije Cezar je bio poznat po tome što je znao da ceni hranljiva i okrepljujuća svojstva piva i obavezno ga je posluživao svojim gostima u zlatnim peharima.

Vremenom, pivo se proširilo na gotovo ceo svet. U Evropu preneto je dolaskom keltskih plemena iz Azije, približno 1000 godine p.n.e. koji su naselili današnju Španiju, Francusku i Britaniju. Nešto kasnije pojavili su se Germani koji su naselili današnju Nemačku, Holandiju i Skandinaviju. Svoja piva su nazivali peor, bior (odakle potiče današnji naziv beer, bier). Koliki su mu značaj pridavali vidi se iz finske sage Kalevala u kojoj su pivu posvetili 400 stihova, a celokupnom postanku sveta samo 200 stihova.

U Kini se pre oko 2000 godina p.n.e. proizvodilo piće kiu, koje je imalo karakter vina, ali se pravio od prosa. Kasnije se pojavilo piće sličnih svojstava kao pivo ali se pravilo od pirinča. Na tlu današnje Indije proizvodilo se suru, piće slično pivu kome su pridavana nadprirodna svojstva i često je korišćeno u religioznim obredima.

U Africi je gotovo svako pleme imalo napitak specifičnog imena, dobijenog od različitik zitarica (pšenica, kukuruz), a često i uz dodatak drugih sirovina (banana). Mnoga ova piva zadržala su se i danas u kućnoj radinosti.

Američki kontinent je znao za pivo 3000 godina pre nego što je sa Kolumbom došao evropski uticaj.

Image

Ovo bi bila kratka priča o Istorijatu piva, ovih dana ću pisati i o nekim zanimljivostima vezanim za proizvodnju piva.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

MASTER U BEČU

,,Ko ne zna cilj, neće pronaći ni put.''

AyDi'nin şeker Ojeleri

AyDi's sweet Nails

Sceko

WordPress korak po korak

Sonja

~ nail polishes ~

hemija online

zanimljiva hemija

Hemičarenje

Ko kaže da je hemija dosadna?

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

Aktivizam

konkretnom akcijom do konkretne promene

sredinom

A topnotch WordPress.com site

TAMARA PAP

IN MEMORIAM

Saša Mihajlović, dipl.ing.mas.-M.Sc.M.E.

Poslovno savetovanje - Business Consulting

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

agroekonomija

Just another WordPress.com site

Nedodjija

blog o alternativama...

Mawajowe

Everyday happening...

S. Verbić: jedan lični bRlog

pošto me niko ne sluša, ja ponekad pišem...

%d bloggers like this: